SMRT NIJE KRAJ, TO JE PRIPREMA ZA NAJVEĆI TRENUTAK ŽIVOTA, MIRAN PRELAZAK
U VEČNOST! ŠTA SE DEŠAVA
KAD UMIREMO. POGLED IZ PERSPEKTIVE HRIŠČANSTVA, ISLAMA, MUDROSTI TIBETA I
REIKIJA
Mnogi će se pitati otkud sad ovakva
morbidna tema, iako je smrt sastavani deo života i smrt je posetila svaku kuću i
skoro svaki milimetar zemlje napolju kao zemljišta mislim ali i Planete.
Većina ljudi izbegava razgovore o
smrti i umiranju jer sama pomisao na sopstvenu prolaznost izaziva dubok,
instinktivan strah od nepoznatog i konačnog nestanka. U modernom društvu smrt
se često doživljava kao tabu tema – nešto neprijatno, morbidno ili previše
uznemirujuće, pa se radije potiskuje u tišinu kako ne bi remetila svakodnevni
optimizam i iluziju besmrtnosti. Mnogi se plaše da bi takav razgovor uznemirio
sagovornika, probudio bolne emocije ili ih same naterao da se suoče sa
sopstvenim strahovima, patnjom i gubicima koje još nisu procesuirali. Zbog toga
se tema smrti najčešće pojavljuje tek kad postane neizbežna, ostavljajući nas
nespremne i emocionalno ranjive u trenucima kada je podrška najpotrebnija.
"Šta ako smrt nije kraj, već samo trenutak kada se svetlost konačno
prepozna – a mi smo je čitav život tražili?"
1. "Većina
nas se plaši smrti, ali tibetanski mudraci, hrišćanski sveci, islamski učenjaci
i Reiki majstori kažu isto: miran um u tom trenutku može promeniti sve."
2. Pitanje koje
provocira razmišljanje:
"Da li ste ikada pomislili da poslednji dah nije kraj, već početak
najvažnijeg prepoznavanja – čiste svetlosti uma?"
3. "Kada
voljena osoba umire, ili kada razmišljamo o sopstvenom kraju, često osećamo
strah zar
ne?– ali drevne mudrosti iz Tibeta, Biblije, Kurana i univerzalne energije
Reikija nude nešto sasvim drugo: mir i mogućnost oslobođenja."
4. "Smrt
nije gašenje svetla – to je samo trenutak kada lampa prestaje da gori jer je
svanulo."
Proces umiranja (fizički i duhovni
prelazak iz života u smrt) različite tradicije opisuju na specifične načine, sa
fokusom na svest, dušu/energiju i mogućnost oslobođenja ili mirnog prolaska.
Evo sažetog pregleda iz tibetskog budizma (koji je vrlo detaljan), klasičnog budizma,
hrišćanstva, islama i Reikija.
- Uvod: Smrt nije kraj, već tranzicija. Svaka
tradicija vidi proces umiranja kao priliku za mir, oslobođenje ili
pripremu za sledeće stanje.
- Bardo je, u tibetanskoj budističkoj tradiciji,
prelazno stanje svesti između smrti i sledećeg rođenja (ili oslobođenja),
period u kome duša prolazi kroz različite faze iluzornih iskustava, vizija
i prilika za prosvetljenje pre nego što se ponovo utelovi.
- Glavni
deo: Kratko po tradiciji.
- Zaključak:
Šta im je zajedničko? (mir uma, prihvatanje, ljubav/energija).
|
Tradicija |
Ključni proces umiranja |
Faze / Ključni momenti |
Praktični savet / Prilika u tranziciji |
|
Tibetski budizam (Bardo Thödol – Tibetan Book of the Dead) |
"Bolni bardo umiranja" → raspadanje elemenata tela i uma →
čista svetlost → bardo dharmate → bardo postajanja (do 49 dana). |
1. Spoljašnje raspadanje (5 elemenata: zemlja → teškoća, voda →
suvoća, vatra → hladnoća, vazduh → prestanak daha). 2. Unutrašnje raspadanje
(3 faze svesti). 3. Čista svetlost (clear light) – šansa za prosvetljenje. 4.
Vizije božanstava i halucinacije (do 49 dana do ponovnog rođenja). |
Priprema uma u životu (meditacija, phowa). Ako prepoznaš čistu
svetlost – oslobođenje. Miran um = bolji bardo. |
|
Opšti budizam (teravada / mahayana, bez tibetskog detalja) |
Umiranje = razdvajanje svesti od tela. Karma određuje sledeće rođenje.
Nema večnog "ja". |
Raspadanje elemenata (slično tibetskom). Poslednji trenuci: smirena
svest → bolje ponovno rođenje ili nirvana. |
Meditacija na prolaznost. Umiranje kao prilika za oslobođenje ako nema
vezanosti. |
|
Hrišćanstvo (pravoslavno / katoličko / protestantsko) |
Smrt = prelazak duše u večnost. Telo umire, duša ide kod Boga (ili
čeka sud). |
Poslednji trenuci: moguće vizije, mir ili strah. Duša odlazi odmah
(neki kažu privremeni "san" do vaskrsenja). Sud (privatni sud odmah
posle smrti). |
Molitva, pokajanje, primanje poslednje pričešća. Mir sa Bogom → raj.
Nema detaljnih "faza", već vera u Hrista. |
|
Islam |
Duša (ruh) izlazi iz tela → Barzakh (prelazno stanje do Sudnjeg dana). |
1. Anđeo smrti (Azrael) vadi dušu (lako za verne, bolno za grešnike).
2. Duša se vraća u telo za ispitivanje u grobu (Munkar i Nakir). 3. Barzakh:
nagrada (prostran grob, miris raja) ili kazna (teskoba, vatra). |
Šehadet u poslednjim trenucima. Dobra dela → mir u Barzakhu. Priprema:
redovna molitva, pokajanje. |
|
Reiki (energetski pristup, ne religija) |
Smrt = tranzicija duše nazad u univerzalnu energiju/izvor. Reiki
pomaže u otpuštanju. |
Energetsko polje se smanjuje odozdo naviše (čakre se zatvaraju od
korenske naviše). Energija izlazi kroz krunsku čakru. |
Reiki sesije ublažavaju bol, strah, pomažu otpuštanje vezanosti.
Donosi mir, ljubav i prihvatanje. Može se slati na daljinu i posle smrti. |
Zajedničko za sve (zaključak radionice)
- Mir uma u
poslednjim trenucima je ključan (smanjuje strah, otvara šansu za bolji
prelazak).
- Priprema
u životu: vera, dela, meditacija/molitva, otpuštanje vezanosti.
- Nema
straha: Smrt nije kraj – duša/energija/svest nastavlja (u različitim
oblicima).
Da, Reiki može biti od velike pomoći
u procesu umiranja i tranzicije, uključujući i kontekst bardo stanja iz
tibetskog budizma. Iako Reiki nije deo budističke tradicije (to je sada japanski
sistem energije iz 20. veka), mnogi praktičari ga kombinuju sa tibetskim učenjima
jer oba naglašavaju mir uma, otpuštanje vezanosti i povezivanje sa većim izvorom (svetlost, ljubav, univerzalna
energija).
Reiki pomaže na sledeće načine:
- Smanjuje
strah, anksioznost i fizički bol u fazi umiranja (bolni bardo umiranja).
- Pomaže u
otpuštanju vezanosti za telo i život, što olakšava prepoznavanje čiste
svetlosti (clear light) u bardo dharmate – ključnoj šansi za oslobođenje.
- Donosi
osećaj mira, ljubavi i podrške, čineći tranziciju blažom (mnogi
izveštavaju da osoba postane mirna, "pluta na oblaku" ili lako
diše).
- Može se
slati na daljinu (čak i posle fizičke smrti, za podršku u bardo postajanja
do 49 dana).
- Pomaže i
porodici/negovateljima da se nose sa tugom i puštanjem.
U tibetskom kontekstu: Ako je um
miran i otvoren (što Reiki podržava), veće su šanse da se prepozna čista
svetlost ili da se izbegnu zastrašujuće vizije u bardo dharmate i postajanja. Detaljnije
faze bardo (prema Bardo Thödol / Tibetanskoj knjizi mrtvih) Tibetski budizam
opisuje tri glavna bardo nakon smrti (plus bardo umiranja):
1. Chikhai Bardo
(Bardo trenutka smrti / Painful Bardo of Dying)
·
Spoljašnje raspadanje: 5 elemenata (zemlja → telo
teško, voda → suvoća, vatra → hladnoća, vazduh → dah prestaje).
·
Unutrašnje: 3 faze svesti (beli, crveni, crni bljesak
→ tama).
·
Zatim: čista svetlost (clear light) – najveća šansa za
prosvetljenje ako se prepozna kao sopstvena priroda uma.
·
Traje kratko (sekunde do sati).
2. Chonyid Bardo
(Bardo dharmate / Experiencing Reality)
·
Nakon nesvesnosti (3-4 dana). Bardo dharmata (ili luminous bardo of
dharmata) je, u tibetanskom budizmu, prelazno stanje posle smrti u kome se
otkriva gola, čista priroda realnosti (dharmata = takvost, suštinska priroda
uma i svega) – beskrajna svetlost, praznina i luminoznost bez ikakvih obmana
ega, gde obučeni praktikanti mogu prepoznati svoju pravu prirodu i postići
prosvetljenje, dok većina pada u nesvest ili strah i prelazi dalje.U najkraćem:
To je bardo gde se vidi čista suština uma/realnosti kao blještava svetlost –
prilika za trenutno oslobođenje ako je prepoznaš
·
Pojavljuju se vizije: prvo mirna božanstva (5 Buddhas
porodice), zatim gnevna (wrathful deities) – sve su projekcije uma/karme.
·
Ako se prepoznaju kao iluzije → oslobođenje. Ako ne →
strah i vezanost vode dalje.
3. Sidpa Bardo
(Bardo postajanja / Becoming / Rebirth)
·
Do 49 dana (po 7 dana po "nedelji" 7x7).
·
Karma gura ka ponovnom rođenju: traženje roditelja,
halucinacije, vetar karme nosi svest.
·
Može se uticati dobrim delima, molitvama ili energijom
(kao Reiki) da se izabere bolji put.
Neke
praktične vežbe Reiki za podršku tranziciji (za praktičare ili
negovatelje). Ovo su standardne, jednostavne prakse iz end-of-life Reiki (npr.
iz hospice/Reiki literature). Radi se sa rukama na telu ili iznad (hands-on ili
hands-off), 10–30 min po sesiji. Imaju tehnike još neke u mojoj knjizi REIKI 2.
i REIKI 4
1.
Osnovna
podrška u umiranju (za smirivanje i otpuštanje straha)
·
Otvori reiki u skladu sa svojim stepenom, ili Reikisti1
I koj nisu ponavljaj Eneergija+Svetlost+Ljubav+Harmonija
·
Postavi ruke na srce/ grudi (srčana čakra) – pomaže
otpuštanje vezanosti za život i otvaranje ka tranziciji.
·
Zatim na solar plexus (ispod rebara, stomak) – smiruje
strah i nesigurnost.
·
Zatim na stopala/kolena – otpušta strah od smrti
(mnogi drže strah u nogama).
·
Intenzija, onda : "Neka ova osoba primi ljubav i
mir, neka se lako otpusti i prepozna svetlost."
2. Za čistu
svetlost i bardo podršku
·
Ruke na krunsku čakru (vrh glave) ili iznad glave –
pomaže energiji da izlazi naviše i povezuje sa višim izvorom (slično tibetskoj
phowa praksi).
·
Vizuelizuj kako univerzalna Reiki svetlost (beli ili
zlatni sjaj) obavija osobu i vodi je ka čistoj svetlosti.
3. Daljinska
Reiki za bardo (posle smrti ili na daljinu)
·
Koristi Hon Sha Ze Sho Nen, S3 simbol (daljinski).
·
Postavi nameru: "Šaljem Reiki [ime osobe] u bardo
stanju za mir, prepoznavanje dharmate i oslobođenje."
·
Vizuelizuj osobu okruženu svetlošću, bez straha, sa
anđelima/vođama.
4.
Kratka dnevna
vežba za sebe (priprema za sopstveni bardo)
·
Sedni 10 min dnevno: ruke na srcu, diši duboko, reci:
"Danas samo, ne bojim se smrti. Prihvatam tranziciju sa ljubavlju."
·
Dodaj Gassho molitvu: ruke spojene, fokus na Reiki
energiju koja teče i čisti strahove.
Reiki sada ne menja karmu direktno, ali stvara uslove za bolji um u
tranziciji , to je miran um = bolji
ishod u bardo. Ako si praktičar, ovo radiš intuitivno (Reiki "zna"
šta treba).
U pravoslavnom hrišćanstvu umiranje
se posmatra kao upokojenje – prelazak duše iz telesnog u duhovni svet, gde se
duša rastavlja od tela i ulazi u period očekivanja vaskrsenja mrtvih i Strašnog
suda (na kraju vremena). Smrt nije kraj postojanja, već promena stanja: telo se
raspada i čeka vaskrsenje, dok duša živi dalje, svesna i sposobna da prima
molitve, milostinju i liturgijska prinošenja od živih.Prema predanju Crkve
(zasnovano na otkrivenjima svetih otaca poput Svetog Makarija Aleksandrijskog,
Svetog Jovana Šangajskog, Jeromonaha Serafima Rouza i drugih), prvih 40 dana
posle smrti je posebno važan period za dušu – ona prolazi kroz određene faze i
iskušenja (mitarstva – carine demonske), a molitve Crkve joj pomažu da prođe
kroz njih sa milošću Božijom.Šta se dešava sa dušom u prvih 40 dana (prema
pravoslavnom predanju)
- Prva 2
dana: Duša ima relativnu slobodu – može da obilazi mesta i ljude koje je
volela na zemlji (kuću, grob, voljene), tuguje zbog rastanka sa telom i
traži "gnezdo" (kao ptica). Ovo je vreme žalosti i privikavanja
na novo stanje.
- Treći
dan ("trećina" ili "treći dan"): Duša se uzdiže ka
nebu, prolazi prva iskušenja i stiže do prestola Božijeg. Tu se pokazuje
prinošenje (liturgija i pomen) za nju – Anđeo čuvar joj donosi utehu,
ublažava žalost i budi nadu. Zato je treći dan ključan za molitvu i
parastos (kao simbol Vaskrsenja Hristovog trećeg dana).
- Od 4. do
9. dana: Duši se pokazuju krasote raja i nebeske obitelji (9 andjelskih
činova – zato se pominje devetog dana). Duša vidi lepotu i radost koju
može naslediti.
- Sedmica
(7. dan): U nekim krajevima se obeležava posebno (izađe se na grob sa
žitom, vinom, pogačom), ali glavni fokus je na 9. danu. Sedmi dan nije
toliko centralan u dogmatskom tumačenju kao 3., 9. i 40.
- Od 9. do
40. dana: Duši se pokazuju muke i užasi ada (mitarstva – demonske carine
gde se ispituju grehovi). Duša prolazi kroz 20+ mitarstava (grehovi protiv
vere, bluda, pohlepe itd.), a molitve, milostinja i liturgije živih joj
pomažu da ih prebrodi. Ako prođe uspešno, poklanja se Bogu.
- Četrdeseti
dan ("četrdesetnica" ili "četrdesetodnevni pomen"):
Duši se određuje mesto prebivanja do vaskrsenja mrtvih i Strašnog suda –
ili predokus raja (radost, svetlost) ili strah od muka (ali još nije
konačna kazna). Zato je 40. dan najvažniji pomen – parastos, liturgija,
milostinja – jer se tada duša "smesti" do kraja vremena.
Posle 40 dana duša ulazi u stanje predokušanja (ne konačnog suda) – neke
u radosti, neke u strahu – i čeka opšte vaskrsenje. Molitve za pokojne se
nastavljaju zauvek (posebno na zadušnice subotom, 6 meseci, godišnjicu itd.) Porodice
obeležavaju ove dane u praksi (u Srbiji i pravoslavnim zemljama).
- Trećina/trećica
(3. dan posle smrti): Obično izlazi uža rodbina na grob sa žitom, vinom,
medom, pogačom, svećama i kandilom. Često se služi parastos ili pomen u
crkvi.
- Sedmica
(7. dan): Slično trećini – izlazak na grob, ponekad pomen. Nije obavezan u
svim krajevima, ali se poštuje.
- Četrdeset
dana (tačno 40. dan od smrti): Najvažniji parastos – služi se Sveta
Liturgija sa pomenom, deli se žito (kolač), vino, hrana za sirotinju.
Računa se tačno u dan (od dana smrti, po crkvenom računanju dana od večeri
– ako je smrt posle 16h, može se pomeriti). Ne sme se pomerati za vikend
ako nije subota; važno je da bude što bliže tačnom danu.
Ovo su duboko utešna učenja: živi mogu pomoći pokojnima molitvom,
milostinjom i dobrim delima – to je izraz ljubavi i vere u pobedu Hrista nad
smrću.
Proces
umiranja sa aspekta rimokatolika
U rimokatoličkoj tradiciji, proces
umiranja se shvata kao prirodan prelazak ka večnom životu, gde se smrt prihvata
sa poniznošću i verom u Božji plan. Katolička Crkva uči da je život Božji dar,
a smrt nije kraj, već vrata ka večnosti, gde patnja može biti prilika za
ujedinjenje sa Hristovom mukom i dostizanje svetosti. Prema enciklici
"Evangelium Vitae" pape Jovana Pavla II, eutanazija i samoubistvo su
zabranjeni jer krše svetost života( isto i u pravoslavlju), dok je dozvoljeno
odustajanje od izvanrednih medicinskih intervencija kada one samo produžavaju
patnju bez nade za oporavak – to se vidi kao prihvatanje prirodnog kraja.
Umirući se pripremaju kroz
sakramente: ispovest, evharistiju (viatikum) i poslednje pomazanje, koje jačaju
dušu za susret sa Bogom. Drevna praksa "ars moriendi" – umetnost
dobrog umiranja – podrazumeva da se bolesnik okružuje porodicom, prijateljima i
sveštenikom, fokusirajući se na molitvu, pokajanje i oproštaj. Crkva ističe da
patnja nije besmislena; ona može biti instrument Božje milosti, pretvarajući
bol u lični trijumf kroz ljubav i nadu. Na kraju, umiranje je poziv na pripremu
za večni život, gde se vernici mole za milost da umru u stanju milosti,
pomireni sa Bogom i bližnjima. Ova perspektiva pruža utehu, podsećajući da je
smrt korak ka uskrsnuću, a ne konačan poraz. Umesto straha, naglasak je na
veri, nadi i ljubavi, čineći smrt trenutkom milosti i spasenja.
U savremenom svetu, Crkva poziva na palijativnu negu koja poštuje dostojanstvo osobe do prirodnog kraja, bez ubrzavanja smrti. Palijativna nega je sveobuhvatna medicinska i psihosocijalna podrška pacijentima sa teškim, hroničnim ili neizlečivim bolestima, čiji je glavni cilj ublažavanje patnje, kontrola simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenta i njegove porodice, umesto izlečenja same bolesti. Fokusirana je na fizičke, emocionalne, socijalne i duhovne potrebe, pružajući dostojanstvo i udobnost u suočavanju sa teškom dijagnozom, a sprovodi je multidisciplinarni tim stručnjaka.
Ovo učenje pomaže vernicima da se
suoče sa umiranjem i sa mirom, znajući da Bog čeka one koji su živeli u
Njegovoj milosti.
Čistilište, prema
Katoličkoj Crkvi, predstavlja stanje privremenog pročišćenja nakon smrti za one
koji umru u Božjoj milosti i prijateljstvu, ali još uvek nisu potpuno očišćeni
od manjih greha ili posledica oproštenih greha. Kako navodi Katekizam Katoličke
Crkve, ovo je "konačno očišćenje izabranih", potpuno različito od
kazne osuđenih u paklu, jer je namenjeno postizanju svetosti neophodne za
ulazak u nebesku radost. Ništa nečisto ne može ući u Božje prisustvo
(Otkrivenje 21:27), pa čistilište služi kao završna faza posvećenja, gde se
duša oslobađa svih nesavršenosti kroz patnju koja je ljubavna i pročišćavajuća,
poput vatre koja rafinira zlato. Ovo nije "druga šansa", već
neophodan korak za one koji nisu umrli u potpunoj svetosti, ali su spaseni kroz
Hristovu žrtvu. Veruje se da molitve živih, mise i dela milosrđa mogu pomoći
dušama u čistilištu, skraćujući njihovo pročišćenje – to je izraz solidarnosti
Crkve na zemlji sa "Crkvom patnika". Biblijski koreni su u Drugoj
knjizi Makabeja (12:46), gde se mole za mrtve, i u Pavlovim poslanicama gde se
govori o "spasenju kroz vatru" (1. Korinćanima 3:15). Čistilište nije
kazna, već milost, jer duše tamo su sigurne u spasenje i žude za Bogom. Sveti
Augustin i Toma Akvinski su razvili ovu doktrinu, ističući da je to deo Božje
pravde i milosrđa. U savremenom kontekstu, Crkva podseća da je čistilište
privremeno i da se završava ulaskom u nebo, gde duša biva ujedinjena sa Bogom u
večnoj sreći. Ova vera podstiče vernike da žive svetim životom i mole za pokojne,
jačajući zajedništvo svetih. Na
kraju, čistilište je nada za nesavršene, pokazujući da Božja ljubav pročišćava
i usavršava nas čak i nakon smrti.
Kako
islam objašnjava proces umiranja
U islamu, umiranje se vidi kao neizbežan prelazak iz ovog sveta (dunja) u ahiret (zagrobni život), gde je smrt separacija duše (ruh) od tela, koju izvršava anđeo smrti, Azrael (Malik al-Maut). Prema Kur'anu, svaka duša će okusiti smrt (3:185), a vreme smrti je unapred određeno Božjim planom (ajl), pa muslimani su pozvani da se pripremaju kroz dobar život, molitvu i pokajanje.
U trenutku smrti, anđeli dolaze da
uzmu dušu: za pravedne (salehin) je to blag proces, gde se duša lako izvlači
poput kapi vode, praćeno utehom i dobrim vestima o džennetu (raju); za grešnike
je bolan, sa grubim izvlačenjem duše kroz telo, uz strah i kaznu. Nakon toga,
duša ulazi u barzah – intermendijarno stanje između smrti i Sudnjeg dana
(kijamet), gde doživljava nagradu ili kaznu u kaburu (grobu), u skladu sa
delima na zemlji. Kur'an opisuje ovo kao "barijeru" (23:100) do
vaskrsenja, gde duša može biti u blaženstvu ili patnji, ali nije potpuno
odvojena od sveta – molitve živih mogu olakšati patnju. Smrt nije tabu, već
podsetnik na prolaznost života; Prorok Muhamed je učio da se često sećamo smrti
kako bismo omekšali srca i fokusirali se na duhovno, jer patnja u umiranju može
biti iskupljenje greha.Muslimani se pripremaju za smrt kroz šehadet
(svjedočenje vere), traženje oproštaja i dobar život. Posle smrti, telo se
pere, umotava u kafan (pokrov) i sahranjuje brzo, idealno u roku od 24 sata,
okrenuto ka Meki, bez kremacije. Tugovanje je dozvoljeno, ali bez pretjeranog
naricanja, jer je smrt Božja volja i početak pravog života. Ova perspektiva
pruža utehu, naglašavajući da je smrt test vere i prilika za večnu nagradu u
džennetu za one koji su živeli po Božjim zapovestima.
Dokazi za
bardo
Bardo je centralni koncept u
tibetskom budizmu, koji opisuje prelazna stanja između smrti i ponovnog rođenja
(ili oslobođenja). Prema tibetskoj tradiciji, postoji šest bardova, uključujući
bardo umiranja, bardo dharmate (gde se pojavljuje čista svetlost) i bardo
postajanja (do 49 dana, sa vizijama projekcija uma i karme).Ovo je duboko
duhovno učenje iz "Tibetske knjige mrtvih" (Bardo Thödol), gde se
naglašava da su vizije u bardu projekcije uma, a prepoznavanje njihove praznine
može dovesti do prosvetljenja.
Evo šest klasičnih bardo
stanja prema tibetanskoj budističkoj tradiciji (najčešće iz Bardo Thödol –
Tibetskog knjiga mrtvih, i učenja Karma Lingpe i Padmasambhave):
1.
Bardo ovog života (kyenay bardo / skye gnas bar do) –
od rođenja (ili začeća) do trenutka smrti; ceo naš budni život, gde imamo
najveću priliku za praksu i oslobođenje.
2.
Bardo snova (milam bardo / rmi lam bar do) – stanje
tokom spavanja i snova; um je slobodniji od tela, pa je dobra prilika za dream
yoga prakse.
3.
Bardo meditacije (samten bardo / bsam gtan bar do) –
duboko meditativno stanje (koncentracija ili samadhi); ovde se može direktno
iskusiti priroda uma.
4.
Bardo umiranja / trenutka smrti (chikhai bardo / 'chi
kha'i bar do) – proces fizičkog umiranja, kada se elementi tela rastvaraju i
pojavljuje se čista svetlost (clear light) – ključni trenutak za prepoznavanje
i oslobođenje.
5.
Bardo dharmate / luminoznosti suštinske prirode
(chonyid bardo / chos nyid bar do) – posle smrti, kada se manifestuje gola,
čista priroda realnosti kao beskrajna svetlost, praznina i vizije; prilika za
trenutno prosvetljenje ako se prepozna.
6.
Bardo postajanja / ponovnog rođenja (sidpa bardo /
srid pa bar do) – poslednje prelazno stanje, gde duša (u obliku bardo tela)
traži novo rođenje pod uticajem karme; puno iluzija, privlačenja i strahova, do
momenta začeća.
Ovih šest pokrivaju ceo ciklus
života, smrti i ponovnog rođenja – tri su u ovom životu (1–3), a tri posle
smrti (4–6).
Što se tiče naučnih dokaza, ne postoje empirijski, ponovljivi dokazi za bardo kao prelazno stanje posle smrti. To je filozofski i religijski koncept, a ne naučno testiran. Neki istraživači povezuju opise barda sa iskustvima blizu smrti (NDE – near-death experiences), gde ljudi izveštavaju o svetlosti, vizijama i osećaju prelaska, što se može tumačiti kao sličnost sa tibetskim opisima. Međutim, ovo su anegdotski izveštaji, a nauka objašnjava NDE neurološkim faktorima poput hipoksije (nedostatak kiseonika u mozgu), endorfina ili halucinacija.
Diskusije na forumima poput Reddita
spekulišu o "upijanju" barda u nauku kroz NDE studije, ali bez
čvrstih dokaza.
Šta
je klinička smrt?
Klinička smrt je medicinski termin za prestanak cirkulacije krvi i disanja, obično zbog srčanog zastoja (kardijalni arest).
To je reverzibilno stanje – sa brzom intervencijom (kao CPR ili defibrilacija), osoba se može vratiti u život. Razlikuje se od biološke smrti (kad mozak nepovratno umre, obično posle 4–6 minuta bez kiseonika) i smrti mozga (kad mozak prestane da funkcioniše, ali srce može biti veštački održavano). Svest se gubi u sekundama, a moždana aktivnost prestaje u 20–40 sekundi.
Klinička smrt nije "prava" smrt, već hitan slučaj gde se može intervenisati. Veza sa astralnim putovanjem, akašom i vraćanjem duše u telo. Klinička smrt se često povezuje sa iskustvom bloizu smrti, NDE, gde ljudi opisuju osećaj napuštanja tela, tunel svetlosti, pregled života ili pristup univerzalnom znanju.
Ovo se može tumačiti kao astralno putovanje (out-of-body experience – OBE), gde se "duša" ili svest odvaja od tela.
Neki veruju da u NDE dolazi do pristupa akašnim zapisima (ezoterični koncept "biblioteke" svih događaja, misli i karme u univerzumu, iz teozofije).
U tim iskustvima, ljudi izveštavaju o "vraćanju duše u telo" posle revivifikacije (ehnike u dubokoj hipnozi), što se vidi kao dokaz duhovne dimenzije.
Međutim, nema naučnih dokaza za ove veze. Astralno putovanje i akaša su ezoterični koncepti bez empirijske podrške; NDE se naučno objašnjavaju kao halucinacije, hemijske promene u mozgu ili psihološki odgovori na stres.
Anegdote postoje (npr.naći čete na Reddit ili YouTube), gde ljudi tvrde da su u NDE videli akašu ili astralno putovali, ali to su subjektivna iskustva, ne dokazi.
Ako te zanimaju studije NDE, pogledaj
radove poput onih od Raymonda Moodyja ili IANDS International Association for
Near-Death Studies).
Sada malo REIKI PRAKSE
Evo još jedne jednostavne, ali moćne
Reiki vežbe za podršku tranziciji (umiranju ili pripremi za bardo/poslednje
trenutke), koju možeš lako uključiti na kraju radionice. Ova vežba je
prilagođena iz prakse end-of-life Reiki (hospice podrška), fokusirana na otpuštanje
straha i otvaranje ka svetlosti/miru.Vežba: "Otvaranje srca i krune za
prelazak" (5–7 minuta, može se raditi sedeći ili ležeći). Hospice podrška (ili hospicijska skrb / palijativna nega u terminalnoj fazi) je
specijalizovana vrsta nege za osobe u završnoj fazi neizlečive bolesti (kada se
očekuje životni vek od nekoliko meseci ili manje, najčešće 6 meseci ili kraće),
gde fokus nije na lečenju ili produžavanju života, već na maksimalnom olakšanju
patnje i poboljšanju kvaliteta preostalog života.
1. Sedni ili
lezi udobno, zatvori oči, duboko diši 3–5 puta (udah kroz nos, izdah kroz
usta).
2. Postavi ruke
na srčanu čakru (sredina grudi) – simbol ljubavi, oproštaja i otpuštanja
vezanosti za ovaj život.
·
Intenzija (tiho ili u sebi): "Otpuštam strah,
prihvatam ljubav. Neka sve što sam voleo/la ostane u srcu, a ja idem dalje sa
mirom."
3. Posle 1–2
minuta, polako pomeri ruke naviše na krunsku čakru (vrh glave) ili drži ih
iznad glave (dlanovi okrenuti naviše).
·
Vizuelizuj kako topla, bela ili zlatna Reiki svetlost
ulazi kroz krunu, ispunjava celo telo i izlazi naviše – kao da se duša/energija
blago diže ka čistoj svetlosti (ili Božijoj prisutnosti, raju, izvoru – prema
tradiciji koju osoba oseća).
·
Intenzija: "Otvaram se za prelazak. Neka čista
svetlost/mir/ljubav me vodi. Sve je u redu, sve je podržano."
4. Ostani u tom
položaju 2–3 minuta, samo diši i primaj energiju. Ako osetiš otpor ili strah –
pošalji mu ljubav i reci: "Hvala ti, sada možeš da odeš."
5. Na kraju: Zahvali
se (sebi, Reiki energiji, višem izvoru), polako vrati ruke na srce, otvori oči
i osmehni se.
Ova vežba pomaže u otpuštanju (srce)
i povezivanju sa višim (kruna), što se preklapa sa tibetskim prepoznavanjem
čiste svetlosti, hrišćanskim predanjem Bogu, islamskim šehadetom u miru i Reiki
principom univerzalne ljubavi.
Ovo je sve iz perspektive Reiki prakse, koja je univerzalna i može se
kombinovati sa drugim tradicijama (kao tibetski bardo ili pravoslavni
parastos), ali nije zamena za njih.Da li se vežba može raditi za druge?Da,
apsolutno! Reiki je energija koja se može slati direktno ili na daljinu
drugima, sa njihovim dozvolom (ako su živi i svesni) ili sa namerom ljubavi i
podrške (ako nisu u mogućnosti da kažu). Evo kako:
- Za žive
osobe (npr. nekoga ko umire ili se priprema): Možeš raditi vežbu hands-on
(ruke na njima) ili hands-off (iznad tela). Ako si daleko, koristi
daljinski simbol (Hon Sha Ze Sho Nen, ako si Reiki II ili više) –
vizuelizuj osobu i šalji energiju kroz iste korake (srce za otpuštanje,
kruna za prelazak).
- Praktično:
Pre vežbe, reci: "Tražim dozvolu [ime osobe] da pošaljem Reiki za
miran prelazak." Ako osetiš "ne" (intuicija), ne radi. Ovo
je etički važno u Reiki.
Ima
li logike za upokojene raditi REIKI? I šta može da se uradi sada za
upokojene? Da, ima logike – u Reiki (i mnogim duhovnim tradicijama), vreme
nije linearno, a energija nije ograničena fizičkim telom. Smrt je samo
tranzicija, pa se Reiki može slati i posle smrti za podršku duši/energiji u
prelasku (npr. kroz bardo u tibetskom budizmu, mitarstva u pravoslavlju ili
Barzakh u islamu). Ovo nije "vraćanje mrtvih", već slanje ljubavi,
mira i pomoći u otpuštanju vezanosti ili karme. Mnogi praktičari (npr. u
hospice Reiki) izveštavaju da to donosi utehu i porodici, jer osećaju
povezanost.
Šta možeš uraditi sada za upokojene
(čak i godinama posle smrti):
1.
Daljinska Reiki sesija: Sedi tiho, upali sveću ili
drži sliku pokojnika. Koristi daljinski simbol S3, postavi nameru: "Šaljem Reiki [ime pokojnika] za mir,
otpuštanje i prelazak u svetlost." Koristi iste korake iz vežbe –
vizuelizuj da šalješ energiju njihovoj "srčanoj čakri" (otpuštanje) i
"kruni" (povezivanje sa izvorom). Radi 10–20 min, jednom
nedeljno ili na godišnjicu.
2.
Kombinuj sa tradicijama: Ako si pravoslavac, šalji
Reiki tokom parastosa ili molitve (npr. na 3., 7., 40. dan ili zadušnice) – kao
dodatnu energiju ljubavi. U tibetskom kontekstu, šalji za podršku u bardo (do
49 dana posle smrti, ili kasnije za oslobođenje).
3.
Druge akcije: Piši pismo oproštaja i spalj ga
(simbolički šalješ energiju vatrom koja pročišćava), radi milostinju u njihovo
ime (doniraj, pomogni nekome), ili meditiraj sa njihovim imenom uz mantru (npr.
"Neka [ime] bude u miru i ljubavi").
4.
Koliko često? Po potrebi – ako osećaš tugu ili sanjaš
njih, to može biti znak da im treba podrška. Ali ne preteruj; Reiki radi
"za najveće dobro".
Ako osećaš da je potrebna
profesionalna pomoć (npr. tugovanje), kombinuj sa terapeutom ili duhovnim
savetnikom. Bitna sitnica u vežbi – prilagođavanje intenzije (namere) za budući
trenutak. Da, super primedba! Originalna intenzija je bila za ličnu pripremu,
ali može zvučati kao da se dešava "sada" (što nije cilj – vežba je za
simulaciju i programiranje uma za budućnost). Da izbegnemo to, prilagodi
rečenice da budu kondicionalne ili buduće – kao da "programiraš"
podsvest za taj trenutak prelaska. Evo verzije koraka 2 i 3 (ostalo ostaje isto kao
gore):
- Korak 2 (ruke na srcu): Intenzija: "Kada
dođe trenutak prelaska, neka otpuštam strah, prihvatim ljubav i
oproštenje. Neka sve što sam voleo/la ostane u srcu, a ja prelazim dalje
sa mirom."
- Korak 3 (ruke na kruni): Intenzija: "Kada
dođe trenutak prelaska, neka se otvaram za čistu svetlost/mir/ljubav. Neka
me univerzalna energija vodi bez straha, i sve bude podržano."
Ovo "programira" um da se
aktivira u pravom trenutku, slično afirmacijama ili hipnozi. Možeš dodati lični
dodir, npr. "Neka se setim ove ljubavi" ili "Neka Bog/Reiki/Izvor
me primi".
Pitanja za kraj radionice (za diskusiju
ili pisanje/refleksiju, 5–10 minuta). Ova pitanja su otvorena, nežna i podstiču
lično razmišljanje bez pritiska.
1. Šta
je danas u tebi najviše odjeknulo – neka tradicija, ideja ili vežba? Zašto baš
to?
2. Kako
se sada osećaš prema sopstvenoj smrti ili smrti voljenih – da li se strah malo
smanjio, ili se pojavila nova nada/mir?
3. Šta
bi želeo/la da uradiš u životu sada, da bi tranzicija (tvoja ili voljenih) bila
mirnija i ispunjenija ljubavlju?
4. Ako
bi mogao/la da pošalješ poruku sebi u poslednjim trenucima života – šta bi to
bilo? (npr. "Ne boj se", "Volim te", "Sve je u
redu"... )
5. Kako
možeš primeniti nešto od ovoga u svakodnevnom životu – npr. malu vežbu disanja,
molitvu ili Reiki nameru – da živiš svesnije i spremnije?
6. Šta
ti je danas dalo najveću utehu ili snagu u vezi sa temom umiranja i prelaska?
Ova pitanja pomažu da se radionica
"zatvori" emotivno i duhovno – učesnici odlaze sa osećajem
povezanosti, a ne sa težinom. Možeš završiti sa kratkom grupnom molitvom/tihom
minutom zahvalnosti ili slanjem Reiki energije svima prisutnima.
Za kraj radionice o umiranju, smrti i podršci
(kao što je hospice tema), evo predloga za završni deo koji kombinuje molitvu
za sve (inkluzivnu, sa naglaskom na univerzalnu ljubav, mir i podršku) i Reiki
blagoslov / energiju za sve (otvoren, bez dogmatskog pritiska, da svi učesnici
osete podršku).
Možeš to izvesti ovako (ukupno 2–3
minuta, mirno, sa pauzama za disanje):
Završna molitva / blagoslov za sve
(univerzalna, inkluzivna verzija)(Svi zatvorite oči, duboko udahnite... Možeš
reći ovo naglas, polako, ili pozvati učesnike da ponavljaju u sebi.)„Dragi Bože
/ Univerzalna Ljubavi / Svetlost koja nas sve povezuje,
hvala Ti što si nas danas okupio da razgovaramo o životu, smrti i onome što je
između.
Blagoslovi svakog od nas ovde prisutnog – i one koje volimo, koji pate, umiru
ili su već prešli na drugu stranu. Daj nam snage da
prihvatimo prolaznost sa mirom u srcu.
Daj utehu onima koji tuguju, hrabrost onima koji se suočavaju sa krajem, i
ljubav onima koji neguju i pružaju podršku. Neka bol postane lek, strah postane
poverenje, a svaka suza – seme nade i novog života.
Neka nas prati Tvoja milost, mir i svetlost – sada i u svakom trenutku našeg
puta. Hvala Ti za ovaj dar života, za ovu radionicu i za svaku dušu koja
je deo našeg kruga.
Neka bude mir svima nama i svima koje volimo. Amin. / Neka tako bude. / Hvala
Ti.“(Pauza od 10–15 sekundi za tišinu.)
Reiki deo – slanje energije /
blagoslova svima (Reiki stil, 1 minut)(Svi mogu staviti ruke na srce ili u
Gassho položaj – dlanovi spojeni ispred grudi. Ti kao voditelj možeš reći:)
„Sada, ako želite, spojite ruke ili ih stavite na srce...
Pozivam univerzalnu životnu energiju – Reiki – da teče kroz sve nas ovde, i da
se proširi dalje ka svima koji su nam na umu: umirućima, njihovim porodicama,
hospice/palijativnim timovima, svima koji pate ili se plaše. Neka
ova čista, iscjeljujuća energija donese mir, olakšanje bola, snagu i ljubav
tamo gde je najpotrebnija.
Neka nas sve obavije svetlost, ljubav i zaštita – bez granica, bez uslova.
Hvala ti, Reiki energijo / Univerzalna Ljubavi, što tečeš
slobodno kroz nas i kroz svet.
Sve je u savršenom redu. Sve je podržano. (Uz dubok udah i izdah) – Završavamo
ovaj krug sa zahvalnošću.
Otvaramo oči kad budete spremni... Namaste.Gasho, / Hvala vam svima.“
Ovim mekano, nežno, inkluzivno (jer ne
namećemo specifičnu religiju, ali sve ima duhovnu dubinu), lepo zatvaramo temu smrti sa nadom i povezanošću. Neka je
blagolsov sa svima vama.Svetlosni pozdrav!
#SmrtIPrelazak
#BardoThodol
#TibetskiBudizam
#UmiranjeSMirom
#ReikiHealing
#DuhovnaSmrt
#ŽivotPosleSmrti
#HospiceDuhovnost
#ClearLightOfDeath
#Barzakh
#EndOfLifeCare
#Spiritual
